HRONO DIJETA

Mnogi su nam se obratili sa pitanjima vezanim za hrono dijetu i iskustvima sa istom. Takođe, tražili su jednostavan, lako razumljiv prikaz dijete i njenog sprovođenja.

Tim Dijeta.Net-a ne bi bio to što jeste da celu dijetu nije sveo na najmanju moguću meru i, naravno, testirao na dobrovoljcu u periodu od 21 dan. Priča o uspešnosti/neuspešnosti ove dijete je u drugom delu teksta - jer za početak, počnimo sa malo teorije:

Ko je "izmislio" hrono dijetu

Francuz A Delabos je još davne 1986. godine postavio osnove hrononutricije a njen razvoj teče do današnjih dana. A šta je to dr Delabos otkrio? Pa, jednostavno, da nije svaka hrana za svaki deo dana - jedna vrsta namirnica je primerena za doručak a druge za ručak i večeru... Naravno, i užina ima svoj posebni "tajming". Zvuči interesantno... Sledeća zamisao i obećanje istraživača koji su poboljšavali i razvijali ideju dobrog nam doktora Delabosa je da dijetalci na hrono dijeti ne samo da treba brzo da izgube težinu već i da NIKADA ne osećaju glad! I kao šlag na torti - kao da sve gorespomenuto nije dovoljno - hrononutricionisti obećavaju i dobrobiti ove dijete koje nisu male: generalno popravljanje zdravstvenog stanja, preoblikovanje tela pa čak i nestanak celulita (ukoliko ga imate)!

Hrono dijeta - praktična primena

Ukoliko ste ljubitelj moderne kuhinje, imate malo znanja o namirnicama - veoma lako ćete usvojiti (možda i zavoleti) ovaj novi način ishrane. Osnovno pravilo koje treba da odmah upamtite je: ugljeni hidrati i proteini se, osim kada je doručak u pitanju, ne jedu u istom obroku! A evo i ostalih informacija šta treba da radite na Hrono dijeti:

Za doručak: Jedite životinjske masti i integralne žitarice (integralni hleb, pirinač i sl.) Prema Delabosu, naše telo luči dovoljno enzima koji razgrađuju masti i proteine kada se probudimo, pa doručak može da bude bogat, masni obrok uz hleb, puter, jaja, šunku, kobasice i sireve. Obilan i bogat doručak omogućava da ste manje gladni tokom dana. Sve je dopušteno osim šećera i voća jer se suviše brzo razgrađuju.

Za ručak: Jedite uglavnom proteine (životinjske ili druge), i neko povrće, najbolje lako pareno i/ili u obliku sveže salate. Dva puta nedeljno možete za ručak jesti i namirnice koje sadrže ugljene hidrate i to sa povrćem. Ali, nikako proteine i ugljene hidrate u istom obroku!

Popodnevna užina: Jedite malu količinu biljnih masti: masline, orasi, kikiriki puter, med ili 30 grama tamne čokolade - nešto više od dve supene kašike. Ili neko voće sa niskim glikemičkim indeksom.

Večera: Ovo je najlakši obrok u toku dana koji uključuje ribu, posno meso i nešto zelenog povrća. Ili, ako ste i dalje siti od ostalih obroka, samo je preskočite! Izbegavajte ugljene hidrate uveče - sporo se vare i imaju tendenciju da se pretvaraju u masnoće.

Dakle u osnovi, doručkujte kao kralj, ručajte kao princ i večerajte kao siromah.