Biološki i istorijski gledano, čovek je kao i sve žive vrste na zemlji morao da se bori za hranu da bi preživeo. Tako je i razvio svoje prirodne odbrambene mehanizme, stvarajući kad god može rezerve u telu – da bi preživeo u uslovima deficita.
Čovekov organizam se na deficit fiziološki adaptira tako što uzima energiju iz raspoloživih rezervi onda kada mu je to neophodno, uglavnom iz depoa u mišićima i jetri. To mu je i omogućilo opstanak.
Ljudski organizam nikad tokom evolucije nije sanjao da će živeti u izobilju hrane i mi, nažalost, nemamo prirodnu odbranu kada se radi o njenom višku.
Šta se dešava kad držimo dijetu?
Svaka dijeta, ma kako da se ona zvala, podrazumeva smanjenje unošenja hrane (restrikciju energije). Samim tim, svaka dijeta dovodi do smanjenja kilograma. Naš organizam to registruje kao stanje deficita, kao stanje alarma – stanje u kome je on u opasnosti. Po prestanku dijete (tj. opasnosti), odnosno onoga momenta kad počnemo da jedemo normalno, naš organizam, koji je zapamtio da je bio u opasnosti i iz straha od neke naredne dijete (restrikcije), počinje da deponuje unesenu hranu i više nego što bi to noramalno činio. A mi počinjemo da dobijamo na težini i više nego što smo imali pre početka dijete, stvarajući, što je najgore, depoe masti u telu – i time dolazi do tzv. jo-jo efekta. Zapravo nije dijeta problem, već naš organizam, koji se prirodno brani od opasnosti u koju smo ga mi doveli restrikcijom. Tu nikakva mentalna snaga ne pomaže. Jo-jo efekt je unapred programiran!
Postavlja se pitanje: „Kako rešiti ovaj problem? Kuda dalje?” Proteklih decenija pojavilo se više od 2.000.000 raznih dijeta: crash, dash, na našim prostorima s kupusom, kivijem, ananasom, popularna Atkinsonova dijeta [1] (proteinska dijeta) bez ugljenih hidrata… low fat, low carb [2] , a problem debljine dobija razmere globalne epidemije [3] ! Ljudi misle da je ukupan broj kalorija najvažniji. Tu i leži glavni problem.
Smanjivanjem unesenih kalorija, smanjuje se logično i naša težina, ali pored masnog tkiva gubimo takodje vodu, a neželjeno u velikom procentu i mišićnu masu. Zato je svakako važnija vrsta hrane koju jedemo, nego prosta suma unesenih kalorija.
[1] Popularna Atkinsonova dijeta (dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata ili sasvim bez njih i visokim sadržajem proteina i masti) je tokom poslednje decenije postigla ogroman uspeh, a naročito je postala omiljena kod muškaraca, koji inače prirodno imaju više afiniteta prema proteinskoj i masnoj hrani. Takodje, većina svetskih modela, glumaca, ali i ljudi koji jednostavno žele ili moraju za kratko vreme da oslabe, su još uvek veliki poklonici ovog načina ishrane. Rezultati dijete su zaista pokazali brzo smanjenje težine. Ali, dostići figuru snova, a pri tom je i zadržati, isto je tako san. Zašto? Čovek ne može večno da se odriče ugljenih hidrata, jer takva ishrana u dužem periodu dovodi neminovno do povećanja triglicerida u krvi, a pored toga utiče na psihičko zdravlje, izazvajući umor i bezvoljnost. Kad–tad, posle više nedelja ishrane u kojoj nisu sadržani ugljeni hidrati, nastupa period kad se ugljeni hidrati u manjim ili većim količinama ponovo vraćaju na trpezu, što neminivno dovodi do kontraefekta. Naše telo nije „zaboravilo“ deficit i sada željno grabi i hitro popunjava reserve. I naravno dolazi do ponovnog gojenja.
[2] Low-carb diet (dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata) je americki trend već više od jedne decenije, a problem debljine odraslih i dece u Americi poprima danas razmere epidemije. Nemačko društvo za ishranu DGE proglasilo je Atkinsonovu dijetu, kao i low-carb dijete neprihvatljivim kao trajni oblik ishrane i potencijalno opasnim po zdravlje zbog visokog procenta masti u hrani (preko 50%).
[3] Nažalost, u oblasti ishrane situacija je danas više nego kritična. Razvijene zemlje izdvajaju ogroman novac za nove epidemiološke studije i dok eksperti iz ove oblasti najčešće jedni drugima protivureče, željenih efekta nema. Problem gojaznosti poprima dimenzije globalne katastrofe i postaje zvanično problem broj jedan Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization, WHO), koja predvidja da će do kraja 2015 godine trećina ljudi naše planete imati prekomernu težinu, dok će u Americi ta brojka dostići 3/4, osnosno 75% stanovništva! A debljina nije samo stvar estetike, već je uzrok i osnova za mnoge danas vodeće bolesti u svetu: kardiovaskularne bolesti, dijabetes, povećan krvni pritisak, kancer, povećan holesterol, stomačne, hormonalne, mentalne i mnoge druge bolesti. Samo u Americi za poslednjih deset godina slučajevi dijabetesa su povećani 100%. Istraživanja u Srbiji pokazuju da su zastupljene pogrešne navike u ishrani u svim kategorijama stanovništva, od dece do starijih osoba, što predstavlja značajan faktor rizika od bolesti, od kojih u našoj sredini prednjače bolesti srca, krvnih sudova i maligne bolesti.
Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2006. godine, u Srbiji:
- Sa prekomernom telesnom masom je registrovano 54,5. Pothranjenih je bilo 2,3%
- Dve trećine odraslih stanovnika je slobodno vreme provodilo neaktivno, a skoro trećina zaposlenih se bavi sedenternim tipom posla. U odnosu na 2000 godinu porastao je procenat dece i omladine koji su slobodno vreme koristili bez fizičke aktivnosti
- Korišćenje životinjskih masti za pripremanje obroka je zastupljeno kod 33,8% stanovnika, najviše u Vojvodini 43,8% i u zapadnoj Srbiji 44,5%
- 57,2% je koristilo u ishrani beli hleb, a svega 14,8% stanovnika crni, ražani i slične vrste hleba
- Manje od jednom nedeljno ribu je jelo 48,7% odraslih stanovnika
- Sveže povrće svakodnevno konzumiralo je oko 55%, a voće 44% stanovnika
Svaki peti odrasli stanovnik Srbije pri izboru načina ishrane nikad nije razmišljao o zdravlju
Нема коментара:
Постави коментар