Glutamin je uslovno esencijalna aminokiselina koja se prirodno nalazi u hrani bogatoj proteinima, kao što je riba, crveno meso, pasulj, mlečni proizvodi. Veoma je važna za pravilno funkcionisanje organizma - za rad mozga, imunološkog sistema i organa.
Naše telo može proizvesti samo određenu količinu glutamina koja je neophodna, međutim potrebe za glutaminom se povećavaju kada je telo pod stresom - a naporan trening je takođe vid stresa za organizam. Iz tog razloga telo će smanjivati količinu mišićnog tkiva kako bi došlo do glutamina i smanjilo potrebu za njim, tj. doći će do pojave katabolizma - tj. razgradnje mišića.
Upravo iz tog razloga je glutamin važan kao dodatak ishrani za sportiste, čiji trening može da iscrpi telo, a samim tim i telesne rezerve aminokiselina.
Glutamin je jedna od najbitnijih aminokiselina kad je u pitanju skraćivanje perioda oporavka, tj. brži oporavak. Glutamin ima i anaboličke funkcije u organizmu - pomaže sintezu proteina unutar mišićnih ćelija, pored toga učestvuje u detoksifikaciji amonijaka, funkcioniše i kao izvor azota pa time i pomaže ćelijsku hidrataciju, stimuliše proizvodnju hormona rasta, održava nivo kiselosti, ojačava imuni sistem, bitna je sirovina za proizvodnju energije i povećava proizvodnju glikogena u jetri. Iskustva sportista koji koriste glutamin je da se efekti osete vrlo brzo, fizički se bolje osećaju, manje su umorni i imaju više snage, spremniji su za naredni trening, a i upale mišića su smanjene.
Naše telo može proizvesti samo određenu količinu glutamina koja je neophodna, međutim potrebe za glutaminom se povećavaju kada je telo pod stresom - a naporan trening je takođe vid stresa za organizam. Iz tog razloga telo će smanjivati količinu mišićnog tkiva kako bi došlo do glutamina i smanjilo potrebu za njim, tj. doći će do pojave katabolizma - tj. razgradnje mišića.
Upravo iz tog razloga je glutamin važan kao dodatak ishrani za sportiste, čiji trening može da iscrpi telo, a samim tim i telesne rezerve aminokiselina.
Glutamin je jedna od najbitnijih aminokiselina kad je u pitanju skraćivanje perioda oporavka, tj. brži oporavak. Glutamin ima i anaboličke funkcije u organizmu - pomaže sintezu proteina unutar mišićnih ćelija, pored toga učestvuje u detoksifikaciji amonijaka, funkcioniše i kao izvor azota pa time i pomaže ćelijsku hidrataciju, stimuliše proizvodnju hormona rasta, održava nivo kiselosti, ojačava imuni sistem, bitna je sirovina za proizvodnju energije i povećava proizvodnju glikogena u jetri. Iskustva sportista koji koriste glutamin je da se efekti osete vrlo brzo, fizički se bolje osećaju, manje su umorni i imaju više snage, spremniji su za naredni trening, a i upale mišića su smanjene.
O glutaminu (Ognjen Stojanović, triatlonac)
Za glutamin se slobodno može tvrditi da je on kralj svih aminokiselina. Slovo „L“ ispred glutamina predstavlja izomer, tj. govori nam samo da je orijentisan sa leve strane, što je bitno zbog činjenice da naše telo jedino može da sintetizuje L – izomere, to je i razlog zbog čega se proizvode i koriste samo aminokiseline L - izomera (L – glutamin, L – leucin,L – arginin, L – valin, L – glicin itd.).
Glutamin je u ćeliji prisutan kao slobodna aminokiselina najveće koncentracije. On se klasifikuje kao neesencijalna aminokiselina, ali u mnogim novijim studijama i istaživanjima se opisuje kao uslovno esencijalna zbog svoje ogromne važnosti u ljudskom organizmu.
Glutamin predstavlja izvor „goriva“ za one ćelije koje učestvuju u deobi, tj. za one koje se brzo dele. Veliki procenat (oko 60 %) aminokiselina u skeletnim mišićima čini glutamin, samim tim i njegov gubitak uslovljava početak razgradnje mišićnih ćelija - katabolizam, što je svakako poslednja stvar što svaki vežbač ili sportista želi. To je jasan pokazatelj važnosti održanja dovoljnih depoa glutamina u mišićima.
Nejgova osnovna karakteristika je gradnja mišića – sinteza proteina, regeneracija, zatim očuvanje većih količina vode u ćeliji – samim tim je povećan volumen ćelije čime se podržava proteinska i glikogenska sinteza. Može biti iskorišten kao alternativno „gorivo“ za mozak, a
pomaže i blokiranje kortikosteroidnog hormona kortizola. Danas se svakako najviše koristi kao preparat za oporavak. Pri intenzivnim treninzima potrebe za glutaminom naglo rastu zbog nesposobnosti tela da ga proizvede u dovoljnim količinama iz drugih aminokiselina (koje se prvo pretvaraju u alfa – ketoglutarat pa potom u glutamin). Osim toga, koristi se i kao anti – inflamatorno (anti – upalno) sredstvo u lečenju autoimune bolesti, a čuva i potreban nivo glutationa u jetri koji je od velikog značaja za detoksikaciju i podršku imuniteta. Zanimljivo, a pre svega i korisno dejstvo glutamina je to što može biti korišten u svrhu lečenja čira ; naučno je dokazano da 1.6 g glutamina dnevno u periodu od 4 nedelje
ima efikasnost od 92 % u izlečenju.
Gubici tokom treninga mogu iznositi i 20 – 30 g (prilikom veoma napornih treninga), i ako se oni ne nadoknade u kratkom vremenskom intervalu nakon treninga, dolazi do zamora zbog pogoršanja proteinske sinteze. Stoga je uzimanje glutamina nakon treninga od suštinske važnosti. Dodatan unos glutamina će vam omogućiti ubrzanu regeneraciju i podržati izgradnju mišića odnosno preventivno delovati protiv katabolizma. Naučnici tvrde da je kod sportova izdržljivosti i delotvorniji od BCAA. Osim što se štite mišićno kontraktilni proteini i sprečava preopterećenje tokom treninga, još jedna od bitnih i korisnih osobina glutamina je da on jača i poboljšava imuni sistem, tj. ima veliku ulogu u očuvanju dobrog imuniteta, pošto
imuni sistem „troši“ glutamin od skeletnih mišića.
Glutamin je u ćeliji prisutan kao slobodna aminokiselina najveće koncentracije. On se klasifikuje kao neesencijalna aminokiselina, ali u mnogim novijim studijama i istaživanjima se opisuje kao uslovno esencijalna zbog svoje ogromne važnosti u ljudskom organizmu.
Glutamin predstavlja izvor „goriva“ za one ćelije koje učestvuju u deobi, tj. za one koje se brzo dele. Veliki procenat (oko 60 %) aminokiselina u skeletnim mišićima čini glutamin, samim tim i njegov gubitak uslovljava početak razgradnje mišićnih ćelija - katabolizam, što je svakako poslednja stvar što svaki vežbač ili sportista želi. To je jasan pokazatelj važnosti održanja dovoljnih depoa glutamina u mišićima.
Nejgova osnovna karakteristika je gradnja mišića – sinteza proteina, regeneracija, zatim očuvanje većih količina vode u ćeliji – samim tim je povećan volumen ćelije čime se podržava proteinska i glikogenska sinteza. Može biti iskorišten kao alternativno „gorivo“ za mozak, a
pomaže i blokiranje kortikosteroidnog hormona kortizola. Danas se svakako najviše koristi kao preparat za oporavak. Pri intenzivnim treninzima potrebe za glutaminom naglo rastu zbog nesposobnosti tela da ga proizvede u dovoljnim količinama iz drugih aminokiselina (koje se prvo pretvaraju u alfa – ketoglutarat pa potom u glutamin). Osim toga, koristi se i kao anti – inflamatorno (anti – upalno) sredstvo u lečenju autoimune bolesti, a čuva i potreban nivo glutationa u jetri koji je od velikog značaja za detoksikaciju i podršku imuniteta. Zanimljivo, a pre svega i korisno dejstvo glutamina je to što može biti korišten u svrhu lečenja čira ; naučno je dokazano da 1.6 g glutamina dnevno u periodu od 4 nedelje
ima efikasnost od 92 % u izlečenju.
Gubici tokom treninga mogu iznositi i 20 – 30 g (prilikom veoma napornih treninga), i ako se oni ne nadoknade u kratkom vremenskom intervalu nakon treninga, dolazi do zamora zbog pogoršanja proteinske sinteze. Stoga je uzimanje glutamina nakon treninga od suštinske važnosti. Dodatan unos glutamina će vam omogućiti ubrzanu regeneraciju i podržati izgradnju mišića odnosno preventivno delovati protiv katabolizma. Naučnici tvrde da je kod sportova izdržljivosti i delotvorniji od BCAA. Osim što se štite mišićno kontraktilni proteini i sprečava preopterećenje tokom treninga, još jedna od bitnih i korisnih osobina glutamina je da on jača i poboljšava imuni sistem, tj. ima veliku ulogu u očuvanju dobrog imuniteta, pošto
imuni sistem „troši“ glutamin od skeletnih mišića.
Danas je mikronizovani glutamin postao standard i postoji mnogo proizvoda mikronizovanog L – glutamina, čime je obezbeđena bolja apsorpcija i kvalitetnije dejstvo. Najmodernijim tehnikama se razdvajaju molekuli glutamina u nano proporcijama jer što je molekulska težina manja veći je udeo glutamina. Što se tiče količine glutamina koje bi trebalo uneti nakon treninga, za rekreativce je i količina do 10 g sasvim dovoljna. Svakako je važno napomenuti da je nemoguće odmah nakon uzimanja osetiti dejstvo glutamina, jer se njegov efekat najbolje ispoljava kasnije tj. na
sledećem treningu, kada je i najbitnije da sportista bude odmoran. Mnogi sportisti se suviše koncentrišu na sam trening, a zanemaruju, po meni najvažniji deo treninga – oporavak.
Oporavak je od esencijalne važnosti, ne samo za opšte zdravlje organizma, nego i u svrhu postizanja željenih rezultata odnosno napretka, jer bez dovoljnog i kvalitetnog oporavka ne možemo biti u mogućnosti da odradimo sledeći trening na najvišem nivou. Stoga ne možete pogrešiti ukoliko L – glutamin uvedete kao preparat za optimalan oporavak.
sledećem treningu, kada je i najbitnije da sportista bude odmoran. Mnogi sportisti se suviše koncentrišu na sam trening, a zanemaruju, po meni najvažniji deo treninga – oporavak.
Oporavak je od esencijalne važnosti, ne samo za opšte zdravlje organizma, nego i u svrhu postizanja željenih rezultata odnosno napretka, jer bez dovoljnog i kvalitetnog oporavka ne možemo biti u mogućnosti da odradimo sledeći trening na najvišem nivou. Stoga ne možete pogrešiti ukoliko L – glutamin uvedete kao preparat za optimalan oporavak.
